Policistični jajnici: Šta treba da znate

Policistični jajnici, poznatiji kao PCOS (policistični ovarijalni sindrom), predstavljaju jedan od najčešćih hormonskih poremećaja kod žena reproduktivnog doba. Ovaj sindrom može uticati na menstrualni ciklus, plodnost, izgled i opšte zdravlje žene, a često je povezan sa hormonskim disbalansom.

Šta su policistični jajnici?

Kod žena sa PCOS-om, jajnici mogu biti uvećani i sadržati više manjih folikula (cisti) koji nisu sazreli do ovulacije. Ovi folikuli nisu opasni, ali mogu uticati na normalno funkcionisanje jajnika.

Glavni uzrok policističnih jajnika još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da veliku ulogu igra hormonski disbalans — posebno povišen nivo androgena (muških hormona koje žene takođe imaju, ali u manjim količinama).

Simptomi PCOS-a

Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih uključuju:

• Neredovne ili izostale menstruacije
• Pojačana maljavost (lice, brada, grudi)
• Akne i masna koža
• Poteškoće sa začećem
• Pojačano opadanje kose
• Povećana telesna težina

Ove promene često su posledica hormonskog disbalansa, koji utiče na rad jajnika, ali i na druge sisteme u telu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kako se postavlja dijagnoza policističnih jajnika?

Dijagnoza policističnih jajnika ne postavlja se na osnovu samo jednog simptoma ili testa, već zahteva kombinovani pristup koji uključuje klinički pregled, laboratorijske analize i ultrazvučni nalaz. Lekari se obično vode tzv. Roterdamskim kriterijumima, prema kojima je za dijagnozu PCOS-a potrebno ispuniti najmanje dva od sledeća tri kriterijuma:

1. Neredovni ili izostali ovulatorni ciklusi – što se najčešće manifestuje kao redak ili potpuno izostao menstrualni ciklus.
2. Povećan nivo androgenih hormona – u krvi ili kroz vidljive simptome poput pojačane maljavosti, akni i gubitka kose.
3. Ultrazvučni nalaz policističnih jajnika – prisustvo 12 ili više folikula u jednom jajniku ili povećan volumen jajnika.

1. Klinička procena

Na prvom pregledu, lekar će uzeti detaljnu anamnezu: koliko su ciklusi redovni, da li postoji pojačana maljavost, promene na koži, problemi sa težinom, kao i da li postoji porodična istorija hormonskih poremećaja. Već u ovoj fazi može se posumnjati na hormonski disbalans.

2. Laboratorijske analize

Analiza hormona u krvi ključna je za razumevanje hormonske slike žene. Obično se ispituju:

• LH (luteinizirajući hormon) i FSH (folikulostimulirajući hormon) – često je odnos LH:FSH poremećen kod PCOS-a.
• Androgeni hormoni – kao što su testosteron i DHEA-S.
• Prolaktin, TSH i inzulin – da bi se isključili drugi uzroci hormonskog disbalansa.

Povišen nivo muških hormona često potvrđuje postojanje hormonskog disbalansa, koji je jedna od osnovnih karakteristika PCOS-a.

3. Ginekološki ultrazvuk

Transvaginalni ultrazvuk (ili abdominalni kod devojaka koje nisu imale odnose) omogućava uvid u izgled jajnika. Kod žena sa PCOS-om često se vidi veći broj sitnih folikula („perličast izgled“) i povećan volumen jajnika.

Međutim, važno je napomenuti da prisustvo cisti na jajnicima ne znači automatski da žena ima PCOS — mnoge žene mogu imati ciste u određenim fazama ciklusa, bez hormonskog poremećaja.

4. Isključivanje drugih stanja

S obzirom na to da i druga stanja mogu uzrokovati slične simptome (kao što su problemi sa štitnom žlezdom, hiperprolaktinemija ili kongenitalna adrenalna hiperplazija), lekar će kroz dodatne testove pokušati da isključi druge uzroke hormonskog disbalansa.

Dijagnostika PCOS-a može biti izazovna, posebno kod mlađih devojaka kod kojih su ciklusi prirodno neredovni prve godine nakon prve menstruacije. Zato je važno da se dijagnoza ne postavlja ishitreno, već na osnovu pažljivog praćenja simptoma, rezultata i konsultacija sa stručnjakom.

Lečenje i promene načina života

Lečenje policističnih jajnika (PCOS) zavisi od simptoma, potreba i ciljeva svake žene — da li želi da reguliše menstruacije, ublaži kožne promene, smanji telesnu težinu ili ostvari trudnoću. U osnovi terapije često je uravnoteženje hormonskog disbalansa, koji stoji u pozadini ovog sindroma.

1. Promena načina života kao osnova terapije

Za mnoge žene, prvi i najvažniji korak jeste usvajanje zdravih životnih navika:

• Uravnotežena ishrana sa smanjenim unosom rafinisanih ugljenih hidrata (šećera i belog brašna) i povećanjem unosa vlakana, povrća, proteina i zdravih masti.
• Redovna fizička aktivnost, najmanje 30 minuta dnevno – šetnja, plivanje, joga, pilates ili lagani treninzi snage.
• Smanjenje telesne težine, čak i za 5–10% može pomoći u vraćanju redovnog ciklusa i ublažavanju simptoma hormonskog disbalansa.

Neke studije pokazuju da i male promene u načinu života mogu poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti nivo androgena i povećati šanse za ovulaciju kod žena sa PCOS-om.

2. Hormonska terapija

Ako promena načina života ne daje dovoljne rezultate ili su simptomi izraženiji, lekar može preporučiti hormonsku terapiju. Uobičajene opcije uključuju:

• Kombinovane oralne kontraceptivne pilule – pomažu u regulisanju ciklusa, smanjenju maljavosti, akni i kontroli hormonskog disbalansa.
• Progestinske tablete – koriste se povremeno kako bi se indukovalo krvarenje kod žena koje ne dobijaju menstruaciju.
• Antiandrogeni lekovi – poput spironolaktona, u slučajevima gde dominiraju simptomi pojačane maljavosti ili akni (uvek uz kontracepciju, jer može štetno delovati na plod).

3. Lečenje insulinske rezistencije

Mnoge žene sa PCOS-om imaju insulinsku rezistenciju, što dodatno komplikuje hormonsku sliku i povećava rizik od dijabetesa tipa 2. U tim slučajevima se ponekad koristi metformin — lek koji poboljšava osetljivost na insulin i može doprineti uspostavljanju redovnih ovulacija.

PCOS i plodnost

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih žene otkriju da imaju PCOS jeste problem sa začećem. Iako PCOS ne znači da žena ne može zatrudneti, neregularna ovulacija ili njen izostanak mogu otežati prirodno začeće.

Mogućnosti za žene koje žele trudnoću:

• Praćenje ovulacije pomoću testova, merenja bazalne temperature ili ultrazvuka.
• Gubitak telesne težine – kod gojaznih žena često dovodi do prirodne ovulacije.
• Lekovi za stimulaciju ovulacije, kao što su letrozol ili klomifen, koje propisuje ginekolog.
• U težim slučajevima – inseminacija ili vantelesna oplodnja (IVF).

Važno je napomenuti da brojne žene sa PCOS-om uspešno zatrudne — prirodno ili uz manju pomoć medicine, pogotovo kada se hormonski disbalans dovede pod kontrolu.

Važnost redovnih pregleda

Budući da PCOS može povećati rizik od drugih stanja poput dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i problema sa srcem, važno je redovno posećivati ginekologa i endokrinologa. Praćenje stanja omogućava pravovremenu intervenciju i bolje upravljanje simptomima.